LICE AMERIKE KOJE VAM SE NEĆE DOPASTI

LICE AMERIKE KOJE VAM SE NEĆE DOPASTI

Zbog popularne filmske i muzičke kulture,  Amerika koju zamišljamo izgleda idilično, uvek u nekim lepim Instagram tonovima i filterima, ljudi su srećni, ponekad melanholični, a i kada su tužni, nema te brige koju sladoled iz kilogramske kofice ne može da reši. Ili pijanstvo petkom uveče uz dobar džez-rokenrol, dok singleri flertuju jedni s drugima.

Ako se dogodi kakva tragedija – zemlju napadnu vanzemaljaci, Rusi, teroristička grupacija iza koje se krije bivši srpski general, prirodne nepogode ili kometa – Bog blagoslovi Ameriku, tragedija prođe, narod se ujedini i ponovo svi stanu na noge.

Nažalost, život nije film. Kao i svuda na svetu, pa i u Americi, postoje oni koji žive dobro i oni koji nisu pronašli svoj san. Ovi drugi ne samo što nisu pronašli san, već su se i izgubili u traženju. Ovi prvi što žive u mikrouniverzumu Američkog sna, misle za ove druge kako san nisu ni tražili.

Koji deo tog sveta ćete vi videti? U najboljem slučaju, videćete nešto između. Lokacije na kojima budete živeli i radili su mahom predviđene da usluže one koji tu navraćaju – porodične ljude, parove, turiste iz drugih zemalja i sl. Dakle, ne ekipu iz druge grupe gore pomenutih ljudi.

Međutim, kada vi budete bili u ulozi putnika, a kako vas zanimaju veći gradovi poput Njujorka, Bostona, Čikaga, Majamija, Los Anđelesa, Vegasa i dr., primetićete nešto sa čime niste imali priliku da se suočite – doćićete u dodir sa delom ljudi iz ove druge grupe.

Iako kažu da lepota leži u očima posmatrača, morate biti jako kratkovidi da ne vidite onu drugu stranu o kojoj ljudi ne žele da pričaju. Utisak je da na primeru Amerike sve to izgleda daleko tragičnije. Kako u jednom sistemu u kome se čini da svako može da pronađe posao i da radi nešto od čega može da živi, neko može toliko da zaluta?

Razmišljali smo malo na ovu temu, ukrstili sa našim iskustvima i evo liste stvari zbog kojih ćete pomisliti “Šta ja kog đavola radim ovde?”:

GOLIŠAVI LJUDI I PROMOTERI U KOSTIMIMA MARVELOVIH I DIZNIJEVIH JUNAKA

Photo Credits | NY Daily News

Dobro, ovde smo još uvek u sigurnoj zoni. Najgore što može da vam se desi je da vas nateraju da obrišite sliku jer niste dali dolar, dva ili pet. Simpatični su kratko vreme, a onda postaju izuzetno naporni. Ova armija kostimiranih diznijevih junaka sa španskim akcentom je počela da krstari Tajms skverom i da dovodi roditelje sa malom decom u neprijatne situacije jer: pod jedan, deca vole diznijeve junake; pod dva – ko će da izađe na kraj sa dečijim plačom ako im kažete ne.

Golišave dame sa slike su neki novi trend koji želi da dobije svoj deo kolača od najposećenije turističke “atrakcije” u Njujorku.

BESKUĆNICI I LJUDI KOJI IZGLEDAJU KAO NARKOMANSKI ZAVISNICI

Nažalost, vrlo česta slika u gradskim sredinama. Ima ljudi koji veruju da je biti beskućnik u Americi zapravo njihov životni stil. Postoje urbane legende kako beskućnici ispred Volmarta zarađuju više nego zaposleni unutra. Mnogi od njih imaju smešne i dopadljive poruke na kartonima. Čak i ako im ne date siću, umeju da uzvrate osmehom i da požele lep dan.

Ali ima i onih koji vam ulivaju strah u kosti. Pričaju sami sa sobom, ne izgledaju dobro i generalno njihovo ponašanje izgleda čudno. U Los Anđelesu se vrte oko Holivud bulevara; u Njujorku ih možete videti u blizini turističkih atrakcija; u Bostonu tumaraju u blizini Medicinskog centra gde ta ulica nosi naziv – Metadonska milja. Jasno vam je zašto.

DALEKO OD CIVILIZACIJE

Ovo lice Amerike niste obraćali pažnju. Delovaće vam da ste došli u neku vukoj****, što posebno teško može da padne onima koji su navikli na izlaske i noćni život kakav ima Beograd, ili uža gradska jezgra većih gradova iz okruženja. Još ako vam zapadne posao spasioca na bazenu na kome jedva da dolaze ljudi, bićete u problemu i potpuno je legitimno da postavite pitanje “da li je to kultura o kojoj sam trebao da učim?”.

OGROMNA KOLIČINA SMEĆA I SRČE NA ULICAMA

Prizor koji ćete najpre sresti na ulicama Njujorka. U pojedinim krajevima gde pretežno žive Latinoamerikanci, može da se primeti dosta srče na ulicama, kao i bačenih papirića, plastičnih čaša i sl. Nije nam namera da vređamo niti targetiramo, jednostavno je tako i lako se da primetiti.

Takođe, jednom kada se uhodate u svakodnevni život – kafa za poneti, sendvič za užinu, gomila salveta svaki put kada nešto kupujete na ulici, plastike na sve strane – postaće vam jasno otkud toliko đubreta. I sami postajete saučesnik u ovom zločinu.

JAVNI PREVOZ VAN VEĆIH GRADSKIH SREDINA

Njujorčani ne moraju da brinu da li će stići gde su se uputili

NE POSTOJI! Kratko i jasno. Gorivo je super jeftino, automobili dostupni putem dobrih kreditnih linija, i na to dodajte kulturu Amerikanaca u kojoj oni žele da žive van gradske vreve i biće vam jasno zašto računica ne ide u prilog autobuskih prevoznika. Ne isplati im se. Niko ne bi išao. To što ste vi zaglavili u nekoj zabiti pa nemate drugi način da dođete do železničke stanice ili aerodroma, a hoćete da uštekate kintu, ne znači da vašu želju za javnim prevozom deli i ostatak lokalnog stanovništva.

Između auta koji nudi slobodu i autobusa koji ima svoj red vožnje, šta mislite da bi prosečan Amerikanac koji živi van Njujorka i Čikaga izabrao?

CENE CIGARETA I DOSTUPNOST MARIHUANE

Još jedan u nizu jako čudnih odnosa Amerikanaca prema ovim porocima. Prvo su izmislili marketing duvanskoj industriji, a onda im koju deceniju kasnije zatvorili sva vrata.

Od nečega što se ranije smatralo lakom drogom zbog čijeg prometa se završavalo u zatvoru, danas se pravi poželjan životni saputnik. Veliki broj američki država je legalizovao marihuanu u medicinske svrhe, ali ima i onih koje dozvoljavaju slobodan promet u rekreativne svrhe (kakav izraz).

Sada se marketinška mašinerija upošljava da objasni pozitivne medicinske efekte trave; startap kultura cveta i postoji nekoliko firmi koje prave tržište za onlajn kupovinu i distribuciju; upošljavaju se moderne tehnologije i trendovi pa je nedavno (april 2017.) isproban i prvi let dronom koji dostavlja marihuanu na kućnu adresu.

Ustvari, možda vam se sve ovo i svidi.

UKUS KAFE

Kafa koju većina Amerikanaca pije, nije za svačiji ukus. Uglavnom je filter kafa u pitanju, blaga je, često hladna, a varijante koje se služe u Meku, Danki Donatsu i Starbaksu su mnogima blagi užas. Međutim, dobru kafu je moguće kupiti, ali je ove lošije jednostavno više i dostupnija je. Ako ne živite u blizini većih gradova u kojima postoje kafeterije, a volite kafu, onda će vaš život dobiti jednu tužnu dimenziju.

Osim ako se ne skinete sa kafe. Tada ćete biti na dobrom putu.

DAVANJE BAKŠIŠA ZATO ŠTO JE TO DEO KULTURE

Prenećemo vam jednu scenu iz 2016. godine. Kafić pod imenom “Serendipity” je jako popularan zbog bogate istorije i poznatih posetilaca još iz vremena 50-ih kada je otvoren. Istoimeni film iz 2001. godine je još više doprineo popularnosti i danas je ovaj kafić klasična turistička zamka u koju ljudi upadaju samo zbog jednog jedinog napitka – Ledene tople čokolade (koja i nije nešto).

Kafić fura politiku u kojoj svaki posetilac mora da potroši min. 8 dolara i konobari vam to vrlo jasno daju do znanja. Praktično do granica neprijatnosti. Urednik eworkandtravel veb sajta je 2016. godine izašao sa prijateljima i doživeo neprijatnost po prvi put od svog dolaska u Ameriku. Serverka je tokom kratkog vremena koje smo proveli u lokalu bila arogantna i neprijatna sve do trenutka kada je trebala da naplati račun – namestila je najlažniji osmeh ikada! Takav osmeh se vežba pred ogledalom i ona ga je dovela do savršenstva.

Predala je račun uz sugestiju za visinu bakšiša. Nije dobila ništa. Vratila se u svoj manir i besno izgovorila:

“Ja se izvinjavam, ali usluga nije uključena u račun!”
“A šta ako nismo zadovoljni uslugom?”

Besno se okrenula i otišla.

Bakšiš se podrazumeva i to minimum 15% od iznosa računa. Sve ispod se smatra uvredom.

NASTAVIĆE SE…

May 7, 2017